Мудрост је врлина мученика

Оклоп

Размишљам:

"Зашто ме сврбе леђа,

да ли ми расту

или су ми отпала крила?"

PowToon : Здраво!

PowToon : Здраво!

Pucanj

Uperen i nategnut pištolj.
Pucanj pogađa sudbinu u leđa.

Pozajmljujem jedan sedativ.

Pokušavam da oprostim.
Kao u kavezu,
kao na proplanku,
čekam jutro.
Snovi se slažu u kockice, izlaza nema, nalazim se u lavirintu.

Buntovna mladost

Zaposednut mozak iluzijama naših roditelja i okoline smanjuje moć misli, moć
želja i sopstvenog razuma.
Pokušaj trulog napredka da me okuje lancima lažne budućnosti, odbačen je.
Nemam snage da sagorim, nemam snage da kopam sopstvenu raku.
Zatvaram oči, ne želim više ništa ni da vidim, ni da čujem.
Zatvaram seu mračnu prostoriju, gutam gorke knedle teškog vazduha koji miriše
na ustajalu lavandu.
Ne mogu da zaboravim.
Neću da zaboravim.
Sve što dolazi sa prolećem odlazi zauvek u ćutanju bivše buntovne mladosti s
razlogom?

OBELEŽENI

Čim se dete rodi mi ga brže - bolje obeležimo.
Dobije svoj broj, dan, mesec i godinu.
Očas posla prilepimo mu neko ime, nasleđe i prezime.
Upišemo ga u knjige...

Gde je u svemu ovome sloboda i svest pojedinca?

Oh, oprostite mi neukoj, zaboravih na insinuacije svesnih na konstataciju da je dete
nesvesno biće.

Hoćemo li ga pustiti da odraste?

Da li ćemo ikada dobiti dozvolu od njega?

Put

Danas niko ništa nije primetio.
Devojčica je nestala.
Ostala je mrlja ugašenog bunila, straha i prezira, mrlja nesigurnosti
zaključana u sanduku za snove.

Raščerupane lutke, unakažena lica, bačen osmeh, ogledalo, dve šake, dva oka,
par ušiju, nogu i
obrva, usta.....Sve je zamagljeno ali ostaje kao jedva vidljivo svedočanstvo
njenog odlaska, njenog puta u nepoznato.

Srećan put malena!