Pucanj

Uperen i nategnut pištolj.
Pucanj pogađa sudbinu u leđa.

Pozajmljujem jedan sedativ.

Pokušavam da oprostim.
Kao u kavezu,
kao na proplanku,
čekam jutro.
Snovi se slažu u kockice, izlaza nema, nalazim se u lavirintu.

Buntovna mladost

Zaposednut mozak iluzijama naših roditelja i okoline smanjuje moć misli, moć
želja i sopstvenog razuma.
Pokušaj trulog napredka da me okuje lancima lažne budućnosti, odbačen je.
Nemam snage da sagorim, nemam snage da kopam sopstvenu raku.
Zatvaram oči, ne želim više ništa ni da vidim, ni da čujem.
Zatvaram seu mračnu prostoriju, gutam gorke knedle teškog vazduha koji miriše
na ustajalu lavandu.
Ne mogu da zaboravim.
Neću da zaboravim.
Sve što dolazi sa prolećem odlazi zauvek u ćutanju bivše buntovne mladosti s
razlogom?

OBELEŽENI

Čim se dete rodi mi ga brže - bolje obeležimo.
Dobije svoj broj, dan, mesec i godinu.
Očas posla prilepimo mu neko ime, nasleđe i prezime.
Upišemo ga u knjige...

Gde je u svemu ovome sloboda i svest pojedinca?

Oh, oprostite mi neukoj, zaboravih na insinuacije svesnih na konstataciju da je dete
nesvesno biće.

Hoćemo li ga pustiti da odraste?

Da li ćemo ikada dobiti dozvolu od njega?

Put

Danas niko ništa nije primetio.
Devojčica je nestala.
Ostala je mrlja ugašenog bunila, straha i prezira, mrlja nesigurnosti
zaključana u sanduku za snove.

Raščerupane lutke, unakažena lica, bačen osmeh, ogledalo, dve šake, dva oka,
par ušiju, nogu i
obrva, usta.....Sve je zamagljeno ali ostaje kao jedva vidljivo svedočanstvo
njenog odlaska, njenog puta u nepoznato.

Srećan put malena!

Velike reči, Ptica Selica, Život, Odrasti

Da li velike reči mogu stati u moj džep?





Pre nego što je saznala da je Ptica Selica
odlučila je da prespava vek.




ŽIVOT - uopšte ne znam gde sam ušla,
videću kad izađem.




Prepoznaj sebe u nečijem mirisu,
zagrizi meso dok ti zubi ne utrnu.
Iskrenom srcu daj novi život.
Osmehni se, osvrni se,
osluškuj, odrasti!

Plavi jezik

Plavi jezik

Kratke priče i brze misli
PLAVO, PLAVLJE, NAJPLAVLJE - JA POPLAVA!

Sličnost postoji sve dok je ne zabeležimo, dok se ne pretvori u oblik kontrolisane namere, bez obzira na ishod.
Događaji, mesta, vreme i ljudi su igrom personalnih slučaja deo sređenih i memorisanih emocija.

Ovo je samo ideja,
ovo je samo jedan od smerova,
ovo je moj, samo moj PLAVI Jezik.

Danas bi bilo dobro postaviti ponovo pitanje koje sam sebi postavljala u više navrata - Koje su moje koordinate?
U jednom periodu znala sam da živim u vozu na relaciji Ruma - Beograd, dok sam se plašila povratne trase Beograd - Ruma, dok se u priču o koordinatama nije pojavila i treća tačka Novi Sad i na prvi pogled zakomplikovala mi život.

Nasmejah se!

Nikad se bolje nisam osećala u Balkanskom Bermudskom trouglu/ Ruma - Beograd - Novi Sad - Ruma. I još mislim da se nisam izgubila....